Istorija prava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 22 | Nivo: Visoko poslovna škola

 

С а д р ж а ј
Увод.........................................................................................................................................2 стр.
ЕГИПАТ.................................................................................................................................3 стр.
Периодизација Египатске државе,..........................................................................3 стр.
Друштво у старом Египту.......................................................................................3 стр.
Државно уређење Еги................................................................................................4 стр.
Право старог Египта................................................................................................5 стр.
МЕСОПОТАМИЈА..............................................................................................................6 стр.
Градови-државе Сумера и ........................................................................................6 стр.
Правни зборнице М.....................................................................................................7 стр.
Хамурабијев законик..................................................................................................7 стр.
Својина у Хамрурабијевом закони............................................................................8 стр.
Облигационо право у Хамурабијевом.......................................................................8 стр.
Брачно и породично право у Хамурабијевом з........................................................9 стр.
Налседно право у Хамурабијевом законику...........................................................10 стр.
Кривичноправо ,кривична делаи казнени систем у Х.законику...........................11 стр.
СТАРА ГРЧКА...................................................................................................................12 стр.
Стара Грчка у Хомерско доба................................................................................12 стр.
Друштво у Спарти...................................................................................................12 стр.
Државно уређење Спарте.......................................................................................13 стр.
Постанак Атинског полиса....................................................................................13 стр.
Први органи државне власти у Ати......................................................................14 стр.
Реформе у Атини.....................................................................................................14 стр.
Демократска Атина,Атинско право,облигационо,брачно и породично...........15 стр.
Наследно право,кривична дела Атин.....................................................................16 стр.
РИМ.......................................................................................................................................16 стр.
IUS CIVILE,IUS HONORARIUM,IUS GENTIUM,закон 12 таблица....................17 стр.
Закон,IUS HONORARIUM-ПРЕТОРСКО ПРАВО,класично Р.право.................18 стр.
Закони и сенатске одлуке,правна наука и посткласично право..........................19 стр.
Јустинијанова кодификација,CORPUS IURIS CI..................................................20 стр.
Литература............................................................................................................................22 стр.
УВОД
Све што је о постанку било које старовековне државе речено и написано, више је плод човековог упињања да проникне у тајне тога чина, а неупоредиво мање резултат сазнања заснованих на конкретним и поузданим изворима, којих, углавном и нема.
До настанка државе, људи су живели у заједницама које су се заснивале на крвном сродству, односно заједничком поретку – стварном или претпостављеном. Своје односе уређивали су на основу обичаја и морала, дакле, правила која појединим члановима није ни требало наметати споља, будући да су одржавала интересе читаве заједнице – породице, рода, братства и племена. Када су људи почели временом више да производе него што им је било потребно за сопствену исхрану, размена тих вишкова изграђивала је сложеније и трајније односе, али је доприносила и унутрашњем друштвеном раслојавању. Дода ли се томе потреба организовања заједничке одбране суседних и других племена која су такође желела да трајно настане та благодатна подручја, као и неминовност организовања послова наводњавања на широј основи, онда се може назрети издвајање посебног реда људи чије главно, а временом и једино занимање постаје управљање заједничким миродопским или војним пословима. Ту негде се налази гранична линија распадања родовског уређења и израстања најраније државе.
ЕГИПАТ
ПЕРИОДИЗАЦИЈА ЕГИПАТСКЕ ДРЖАВЕ
Ова држава, задивљујуће дугог трајања, показује након неколико десетина векова сва класична обележја источних робовласничких држава, оријенталних деспотија. У Египту је образовано 40-так области „сепат“ или „хест“ (на грчком нома) чија је праоснова могла бити некадашња племенска организација заснована на принципу једно племе једна нома. Неколико сеоских општина удружених у ному временом постају центар религијског култа и свака добија свог „владара“. Он је истовремено врховни свештеник локалног култа и носилац титуле „старешина канала“. Каснија историја независне Египатске државе се дели на 3 основна периода. Означавају се као Старо царство (27. – 12. век п.н.е.), Средње царство (почетак 2-гог миленијума - 18. век) и Ново царство (16. – 11. век

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]